U većini bejzbol liga pravilo je da nema remija i da se igra dok se ne dobije pobednik. Ukoliko je nerešeno nakon devet izmena igraće se dodatne izmene dok neko ne pobedi. Kako bi se sprečilo da se igra veliki broj dodatnih izmena MLB je uveo novo pravilo – Designated Runner, poznato i kao “Automatic Runner”, “Extra Inning Rule” i “Ghost Runner”.
Samo pravilo je jednostavno – u svakoj dodatnoj izmeni ekipa koja napada “dobija” trkača na drugoj bazi. Ovim se olakšava timovima da postignu ran i samim tim završe utakmicu brže.
Trkač na drugoj bazi je poslednji udarač iz prošle izmene (tj igrač koji se na udaračkom redosledu nalazi na poziciji poslednjeg udarača). Ako je npr. #5 iz udaračkog redosleda poslednji udarao – #5 je trkač.
Ako ovaj trkač postigne ran bacaču se ne piše earned run.
MLB godinama radi na tome da se ubrzaju utakmice (Pace of play), kako bi one kraće trajale.
Pre ovog pravila dodatne izmene su mogle da se oduže pa da traju i devetnaest izmena ukoliko su udarači “hladni” što je ogromno opterećenje za svakoga na terenu. Najkonkretniji primer su bacači iz bulpena i menadžeri su često bili pred svojevrsnim iskušenjem – da li da “potroše” ruke iz bulpena (bacače) kako bi pobedili utakmicu ili da kalkulišu. Rizik je u tome što bi moglo da se desi da tim izgubi u petnaestoj izmeni i onda bi bulpen bio uzalud potrošen. Takođe, ne treba umanjiti ni opterećenje hvatača i ostalih pozicionih igrača.
Bejzbol puristi su strogo protiv ovog pravila i smatraju da se integritet same utakmice gubi ovakvim pravilom.
Postoje razni predlozi za modifikaciju ovog pravila – jedan od njih je da se prvih nekoliko dodatnih izmena igra “po starom”, a da se automatski trkač tek kasnije dodeli.